Podno Plješevice

Pitomim selima podno Plješevice razlio se miris nepokorenih polja i neobranih voćara Isprekidani asfaltni pul krstari Između napuštenih domova, izranjavan minobacačkim granatama hita kraj doma i zatvorenog Kombiteksovog pogona u Skočaju, pa ponovo kroz selo između raznesenih krovova, porušenih kuća, polomljenih prozorskih okana.

Selo veliko kako mu ime kaže, Veliki Skočaj. Bez obzira na tegobe življenja pod planinom, vole ga i raduju se druženju do silnih sati. Nekad smisao života, danas nužda i tegoba sigurnih skloništa. Rat ponovo bjesni u punoj surovosti, ljudi ponovo ginu za svoje domove, za slobodu. I nema iznimaka. U borbi su svi, od najmlađih do najstarijih. Mračni i vlažni podrumi čekaju bolje sutra. Čekaju da se očevi vrate i izvedu mališane. Donedavno njihov život je bio zabavan, a hrabrost šetanje po tami. Danas, danas je hrabrost biti hrabar i trčati za Dijanom, Andrejom prema povrijeđenom civilu, dok oko njega i dalje padaju smrtonosne granate. Ne razmišljao o tome da i sam možeš nastradati i to je hrabrost. Mnogi žrtvovaše i dio sebe spašavajući svoje drugove. Božo je noseći ranjenog druga izgubio nogu, ali ne i jaku volju za daljom borbom.

Zlatnožuto lišće pada zajedno sa kišom. Jesen, bogata plodovima ljudskog truda i rada, oko nas. Podno Plješevice njišu se prerano dozrela kukuruzna polja. Ljetina se ubire u žurbi i neizvjesnosti. Dolazi zima, drugačija od onih na koje imamo pravo!

M.G.